Veliki četvrtak

Pred praznik Pashu, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na taj dan, koji se proslavlja kao Veliki Četvrtak, bila Tajna večera.

 

U Sveti i Veliki četvrtak vršimo molitveni spomen na Hristovu Tajnu Večeru na kojoj je ustanovljena Sveta Evharistija; Molitveno se sećamo Spasiteljeve oproštajne besede, na Hristovo omivanje nogu svojim učenicima, kao i Prvosvešteničke molitve pred stradanje. Centralni i osobito važan spomen Velikog četvrtka jeste Hristova Tajanstvena večera, na kojoj je On zablagodarivši Ocu, prelomivši i osvetivši dao hleb svojim Svetim učenicama i apostolima rekavši: Uzmite, jedite; ovo je telo moje.” i “Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za vas i za mnoge radi otpuštenja grehova” (Mt. 26, 26-28) Crkva Božja od ovog trenutka do danas, nije ništa drugo do jedna neprestana Tajna večera, jedno večno sabranje u ime Gospodnje i zajedničarenje sa Njim jedinim istinskim Sveštenoslužiteljem.

Kada su pitali jednog Svetogorskog starca: Strače, šta je Crkva? On je budući ispunjen bogatim liturgijskim iskustvom svom duhovnom čadu odgovorio: Crkva je neprestana Liturgija. Iz ove vrlo nadahnute pouke ogleda se onaj suštinski značaj Svete Liturgije kao Tajne nad tajnama, i kao naše učestvovanje u večnoj trpezi Carstva nebeskog gde uvek i iznova potvrđujemo svoj hrišćanski identitet. Ove Spasiteljeve takozvane  reči ustanovljenja koje je izgovorio na Tajnoj večeri, sastavni su i centralni deo svake evharistijske molitve, ili kako još kažemo, molitve anafore.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kaže: Isti Gospod koji je bio sa svojim učenicima prinosi i prinosi se na svakoj Svetoj Liturgiji, isti Gospod ponovo biva žrtvovan i strada, isti Gospod koji je blagoslovio darove na Tajnoj večeri, ponovo blagosilja i osvećuje silom i naitijem Duha Svetoga, i tako večno On biva Onaj koji prinosi i koji se prinosi, koji prima i koji se razdaje, Hristos Bog naš.

Na Liturgiji Svetog i bogonosnog Vasilija Velikog koju savršavamo na Veliki četvrtak, svi se molimo da postanemo večni pričasnici Spasiteljeve Tajanstvene večere koja večno traje i na kojoj su svi pozvani bez izuzetka.

Prilikom Tajne večere Gospod je prorekao svojim učenicima da će ga jedan od njih izdati, znajući da će to biti Juda. “Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me” (Mt. 26, 21). “A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: da nisam ja učitelju? Reče mu (Isus): Ti kaza” (Mt. 26, 25). “Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umreti s tobom” (Mt. 26, 35). Nakon Tajne večere Hristos praćen svojim učenicima odlazi u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti. U ovaj sveti dan sećamo se i Hristovog omivanja nogu svojim učenicima, pokazujući tako krajnju smernost, koja za hrišćane predstavlja vrlinu nad vrlinama. U sinaksaru Velikog četvrtka o ovom Spasiteljevom činu čitamo: „Pred sami početak večere (tako govori sveti Zlatousti), Hristos ustade, odloži svoje gornje haljine i nasu vodu u umivaonik, i sve to učini sam, da bi time posramio Judu, a ujedno podsetio ostale učenike da ne traže starešinstvo. Hristos poučava učenike i nakon pranja nogu, pokazavši to sopstvenim primerom, i govori: Koji hoće da bude prvi neka bude poslednji od sviju i neka bude svima sluga. Izgleda da je Hristos oprao noge prvo Judi, koji je bezočno sedeo u pročelju. Petar, poslednji učenik kome je Hristos prišao, vatreniji od ostalih, branjaše Učitelju, ali odmah nakon toga sa zadovoljstvom dozvoli. Kad opra njihove noge i pokaza da će se uzvisiti svaki onaj koji sebe ponizuje, i ponovo uze haljine i sede, poče da ih poučava da vole jedan drugoga i ne traže starešinstvo.ˮ

Bogoslužbene osobenosti Svetog i Velikog četvrtka

Veliki četvrtak krase mnoge bogoslužbene osobenosti, počev od Liturgije Svetog Vasilija Velikog koju počinjemo večernjim bogosluženjem, pa do takozvanog Velikog bdenija. Na jutarnjem bogosluženju Velikog četvrtka nakon šestopsalmija poje se poseban tropar:

Kada se slavni Učenici za vreme večere umivanjem prosvećivahu, tada se bezbožni Juda, bolujući od srebroljublja, pomračivaše, i Tebe, pravednoga Sudiju, predaje nepravednim sudijama. Ljubitelju novca, pogledaj onoga koji se zbog toga obesio; beži od nenasite duše, koja se drznula da tako postupi sa Učiteljem. Prema svima dobri Gospode, slava Tebi.

Sveta Crkva, ovim sadržajnim troparom podseća vernike da odbacuju naklonosti prema materijalnom, i prema ovozemaljskim stvarima jer, ukazujući na primer Jude, potvrđuje se ono šta je Spasitelj rekao„Nijedan sluga ne može dva gospodara služiti; jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će se jednoga držati a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu“ (Lk. 16,13).Nakon ovog tropara, sledi čitanje Evanđelja (Lk. 12, 1-40; začalo 108), nakon Evanđelskog čtenija čitamo pedeseti psalam, i nakon toga odmah počinjemo sa pojanjem kanona. Posle treće pesme kanona čitamo sjedalne, dok posle šeste pesme čitamo kondak, ikos i sinaksar. Kao i u prva tri dana stradalne nedelje, Česnjejšuju ne pojemo, već celu devetu pesmu uz pripeve „Slava tebi Bože naš, slava tebiˮ. Jedna od bogoslužbenih osobenosti je i tropar proroštva i čitanje Starozavetnog odeljka iz proroštva Jeremijinih na prvom času. U ovom Starozavetnom čteniju Prorok vidi neprijateljstvo judejskih starešina protiv Hrista, kao i Spasiteljevu krotost prilikom predavanja u ruke bezbožnika. Za vreme čitanja časova, u nekim krajevima, osobito kod Pravoslavnih Grka, postoji blagosloveni i lep običaj da se omiva Časna trpeza. Ovaj čin omivanja Časne trpeze  prema napomenama iz bogoslužbenog pravila, savršava Arhijerej, a ako Arhijerej nije prisutan, obavlja najstariji prezviter. Na Veliki četvrtak savršavamo i Svetu Evharistiju, služimo večernju Liturgiju Svetog Vasilija Velikog, i ovde bi bilo korisno naglasiti da bi ona trebala da se služi nešto kasnije nego inače (tipik predlaže da bi vreme služenja ove Liturgije bilo u osmi čas dana, tj. oko 14. časova popodne). Na ovoj Liturgiji nakon malog vhoda čitamo Starozavetne odeljke iz knjige Izlaska (Glava 19,10-19.), iz knjige o Jovu (Glava 38,1-21 i 42,1-5.), kao i iz proroštava Isaijinih (Glava 50,4-11.) Od Novozavetnih čtenija čitamo: Iz prve poslanice Korinćanima, začalo 149.(Glava 11,23-32.); i iz Evanđelja od Mateja, začalo 107. (Glava: 26,1-20; Jn. 133-17; Mt. 26,21-39; Lk. 22,43-45;Mt. 26,40-27,2.) Umesto heruvimske pesme poje se posebna pesma:

Primi me danas, Sine Božji, za pričasnika Tajne Večere tvoje, jer neću kazati tajnu neprijateljima tvojim, niti ću Ti dati celiv kao Juda, već kao razbojnik ispovedam Te: Pomeni me, Gospode, u carstvu tvome.

Ovu pesmu pojemo i na mestu pričasnog, kao i umesto „Da se ispune hvale Tvoje …Posle zaamvone molitve, služi se čin omivanja nogu. Na ovoj Svetoj Liturgiji pripremaju se i čestice za pričešćivanje bolesnih tokom cele godine. Kada je reč o ovoj pripremi, mnogi liturgičari smatraju da se ove čestice za bolne mogu pripremati i na bilo kojoj drugoj Liturgiji, kada se ukaže potreba, mada i pored ove liturgičke napomene, slobodno možemo reći da se nekako ustalilo pripremanje čestica za pričešće bolnih, isključivo na Veliki četvrtak. U sabornim hramovima pomesnih crkavâ, na Veliki četvrtak predstojatelj osvećuje Sveto miro, koje se u prethodnim danima pripremalo posebnim činom, takozvanim mirovarenjem.

Na veliki četvrtak uveče, u drugi čas noći (oko 21. 30č), služi se jutrenje Velikog petka, koje nazivamo i Velikim bdenijem ili činom Svetih i spasonosnih Stradanja Gospodnjih. Nakon šestopsalmija peva se tropar Velikog četvrtka, za vreme čijeg pojanja đakon (ili prezviter) kade ceo hram, i nakon toga počinje se sa čitanjem dvanaest Strasnih Evanđelja. Neophodno je napomenuti sledeće: U našim krajevima ustalila se jedna veoma loša i pogrešna praksa klečanja za vreme čitanja Strasnih Evanđelja, koja ukazuje na nedovoljnu liturgijsku svest, kao i na unošenje idividualne (lične) pobožnosti na zajedničko bogosluženje. Kanonski poredak nalaže da u ovom periodu, pa sve do večernjeg na Pedesetnicu, nema klečanja. Sa druge strane, đakon nas pre čitanja ovih Evanđelja poziva da smerno (uspravno) stojimo i sa svakom pažnjom slušamo Evanđelske odeljke o stradanju Gospodnjem. Na zajedničnom (sabornom) bogosluženju nije dozvoljeno izražavati nekakvu ličnu pobožnost, već u duhu sabornosti i zajedništva, prilagođavamo se viševekovnom bogoslužbenom poretku, i tako celokupno biće čovečije učestvuje kako položajem, tako i pokretima svoga tela, ne remeteći osveštani i blagosloveni bogoslužbeni poredak.

Nakon otpevanog tropara i kađenja hrama sa dveri se čita prvo Strasno Evanđelje. Pre čitanja Evanđelja pevnica poje „Slava tebi Gospode, slava tebi!ˮ, dok na kraju svakog od dvanaest Evanđelja peva se „Slava dugotrpljenju tvome Gospode!ˮ Prvih pet Strasnih Evanđelja podeljeno je sa po tri antifona i sa sjedalnima. Kada je reč o ovim sjedalnim, naglašavamo da je u ovom slučaju za vreme njihovog pojanja zabranjeno sedenje, iz razloga što Sveto Evanđelje stoji na nalonju ispred carskih dveri, kao i zbog kađenja. Nakon petog Evanđelja Episkop (ili prezviter), iznosi ikonu Raspeća, ili Raspeće Hristovo i polaže ga na uobičajeno mesto na sredini hrama. Za vreme iznošenja Raspeća Hristovog poje se divna stihira:

Danas visi na drvetu, Onaj koji je na vodi zemlju utvrdio (triput). Vencem od trnja se kruniše, Onaj koji je Car Anđela. Lažnom porfirom ogrće se, Onaj koji je ogrnuo nebo oblacima. Šamare prima, Onaj koji je u Jordanu oslobodio Adama. Klincima bi prikovan, Ženik Crkve. Kopljem bi proboden Sin Djeve. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Poklanjamo se stradanjima tvojim, Hriste. Pokaži nam i slavno tvoje Vaskrsenje.

Posle pročitanog sedmog Evanđelja prestaje se sa kađenjem i malim jektenijama, dok posle osmog Evanđelja počinjemo sa pevanjem kanona, uz napomenu da se u danima stradalne nedelje Biblijske pesme izostavljaju. Česnjejšuju ne pojemo, već celu devetu pesmu sa pripevom  „Slava tebi Bože naš, slava tebi!ˮ Nakon pročitanog devetog Evanđelja poju se hvalitne stihire, dok nakon desetog Evanđelja čitamo malo slavoslovlje i đakon (ili prezviter) proiznosi prozbenu jekteniju, nakon koje se čita jedanaesto Evanđelje. Potom pojemo stihovnje stihire i nakon njih se čita dvanaesto Evanđelje, uz napomenu da se pred ovo poslednje Evanđelje kadi ceo hram. Nastavak i kraj jutrenja je kao po običaju, uz otpust Velikog petka: „Hristos istiniti Bog naš, koji je radi spasenja sveta pretrpeo pljuvanja, bijenja, udaranja, krst i smrt…ˮ U produžetku ovog jutrenja ne služimo prvi čas, jer se na Sveti i Veliki petak ujutro služe Veliki (carski) časovi.

Raspored dvanaest Strasnih Evanđelja:

Prvo Strasno Evanđelje: Od Jovana, začalo 46 (glava 13,31-18,1)

Drugo Strasno Evanđelje: Od Jovana, začalo 58 (glava 18,1-28)

Treće Strasno Evanđelje: Od Mateja, začalo 109 (glava 26,57-75)

Četvrto Strasno Evanđelje: Od Jovana, začalo 59 (glava 18,28-19,16)

Peto Strasno Evanđelje: Od Mateja, začalo 111 (glava 273-32)

Šesto Strasno Evanđelje: Od Marka, začalo 67 (glava 15,16-32)

Sedmo Strasno Evanđelje: Od Mateja, začalo 113 (glava 27,33-54)

Osmo Strasno Evanđelje: Od Luke, začalo 111 (glava 23,32-49)

Deveto Strasno Evanđelje: Od Jovana, začalo 61 (glava 19,25-37)

Deseto strasno Evanđelje: Od Marka, začalo 69 (glava 15,43-47)

Jedanaesto Strasno Evanđelje: Od Jovana, začalo 62 (glava 19,38-42)

Dvanaesto Strasno Evanđelje: Od Mateja, začalo 114 (glava 27,62-66)

Iz himnografije Svetog i Velikog četvrtka:

Hleb primivši u ruke izdajnik, potajno ih pruža i prima cenu Onoga koji je rukama svojim sazdao čoveka; i nepopraviv ostaje, Juda rob i varalica. (kondak)

Sabira se dakle, veće Judejsko, da bi Sazdatelja i Tvorca svega, predalo Pilatu. O bezakonika, o nevernika! Jer Onog koji dolazi da sudi živima i mrtvima, na sud spremaju; Onoga koji isceljuje strasti, za stradanje pripremaju. Gospode dugotrpeljivi, velika je milost tvoja, slava Tebi. (prva stihira na hvalitne)

Juda izdajnik lukav budući, lukavim celivom predade Spasa Gospoda, i Vladiku svih, kao roba prodade bezakonicima. Kao ovca na zaklanje, tako iđaše Jagnje Božije, Sin Očev, jedini Mnogomilostivi. (treća stihira na hvalitne)

Jagnje, kojega propoveda Isaija, ide voljno na zaklanje, i pleća daje na rane, obraze na šamare, a lice ne okrenu od sramote pljuvanja; i na sramnu smrt se osuđuje. Bezgrešni sve ovo voljno prihvata, da bi svima darovao iz mrtvih vaskrsenje. (Slava i sada na hvalitne)

Danas se protiv Hrista sabra lukavo veće, i protiv Njega sujetno se savetovahu, da predadu Pilatu na smrt Nevinoga. Danas zbog novca Juda sam sebi vešala stavlja, i lišava seoba života, privremenog i božanskog. Danas Kajafa nehoteći prorokuje: Bolje je, govoreći, da jedan umre za narod! Jer je došao da postrada za grehe naše, da nas oslobodi, od ropstva neprijatelju, kao Dobar i Čovekoljubac. (prva stihira na stihovnje)

Tajnovodeći, Gospode, tvoje učenike, učio si govoreći: O prijatelji, gledajte, da nikakav strah vas ne odvoji od Mene, jer ako i stradam, no za svet. Ne sablažnjujte se, dakle, o Mene, jer ne dođoh da mi služe, nego da služim i dušu svoju položim u otkup za svet. Zato, ako ste vi prijatelji moji, namene se ugledajte: Koji hoće da je prvi, poslednji neka bude; gospodar kao sluga. Ostanite u meni, da grozd donesete; jer jasam čokot života. (i sada na stihovnje)

Branislav Ilić, teolog