Ваведење Пресвете Богородице

Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узмз учешћа у овој светковини, у којој узимају учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дјева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Бјеше Дјева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и прилићи кћери царевој, невести Божијој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запањеним свећама. Пред храмом беше 15 степеника. Родитељи дигоше Дјеву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарије, отац Св. Јована Претече, и узевши је за руке уведе је не само у храм него у Светињу над Светињама, у којој нико никада не улажаше осим архијереја и то једанпут годишње.               Св.Теофилакт Охридски вели, да је Захарије “ван цебе био и Богом обузет” када је Дјеву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити.Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дјева оста при храму. И пребиваше она при храму пуних 9 година.Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дјева оста као сироче, и не жељеше никако до смрти удаљивати се из храма нити ступити у брак. Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата Св. Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи.Јер у то време не знаде се у Израелу за девојке уавештане на девство до краја живота. Пресвета Дјева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у Цркви Христовој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

Тропар, гл.  4.

Данас се у храму Божјем светло јавља Дјева и свима предсказује Господа Христа, праслику Божије милости и проповед људског спасења. Зато Јој и ми громогласно ускликнимо: Радуј се, испуњење Божијег Промисла!

Кондак,  гл.  4.

Најчистији храм Спаситељев, најскупљи Дворац и Дјева, Свештена Ризница Божије славе, данас се уводи у дом Господњи, уводећи заједно благодат која је у Божанском Духу. Њу песмама славе Божији Анђели, јер је Он Стан Небески.