Tomina Nedelja – Antipasha

DOGAĐAJ VASELJENJE

Kako i doliči najvećoj svetkovini, pripremni period za Vaskrs trajao je deset nedelja, a slavljenje samog praznika potrajaće čitavih četrdeset dana, sve do praznika Vaznesenja Gospodnjeg, u narodu poznatijeg kao Spasovdan. Prva, Svetla nedelja, koja je u toku, spada u tzv. trapave sedmice, tokom kojih se ne posti u sredu i petak. Druga sedmica po Vaskrsu je Tomina nedelja, posvećena događaju koji je svetom apostolu Tomi pribavio epitet „neverni“ (nepoverljivi, sumnjičavi), a treća sedmica je posvećena Ženama mironosicama koje su bile udostojene da, pre samih apostola, od anđela čuju vest o Hristovom vaskrsenju. Slede Nedelja raslabljenoga, Nedelja o Samarjanki i Nedelja slepoga, posvećene događajima koji su se, doduše, odigrali pre Hristovog vaskrsenja, ali u kojima je Crkva prepoznala Gospodnje reči od izuzetnog značaja za čitav ljudski rod u periodu koji će uslediti po Gospodnjem vaskrsenju.
„Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću uništivši smrt, i onima u grobovima darujući život“. Gospod Isus Hristos se u svetootačkoj literaturi naziva novim Adamom, jer svojim dolaskom na svet, među ljude, svojim stradanjem i slavnim vaskrsenjem, premošćuje do tada nepremostivi jaz između Boga i ljudi, nastao Adamovim padom u raju. Na ikoni „Hristov silazak u ad“ u prvom planu su Adam i Eva, praroditelji ljudskog roda, kojima Gospod pruža ruku da ih izbavi iz ropstva grehu, prokletstvu i smrti u koje su pali još u prvim danima postojanja sveta, odredivši isti tragični put svim svojim potomcima.

U kompoziciji ikone, odmah pored Adama i Eve, nalazi se i sveti Jovan Krstitelj, koji prebivaocima carstva tame rukom pokazuje na Gospoda Isusa Hrista, sa izrazom lica svojstvenim čoveku zadovoljnom što se njegove reči upravo obistinjuju. Jer, kao što je bio Gospodnji Preteča na zemlji, među živima, tako je sveti Jovan pre svog Gospoda otišao i u carstvo mrtvih da im blagovesti o izbavljenju iz večnog boravka „u tami i senci smrti“ (Lk, 1, 79). Pa ako je i čovek za koga je sam Gospod Isus Hristos posvedočio: „Nijedan između rođenih od žena nije veći prorok od Jovana Krstitelja“ (Lk, 7, 28), ako je, dakle, takav pravednik morao da ode u ad, onda je jasno koliki je bio jaz između Boga i ljudi do trenutka kada je Gospod Isus Hristos svojom smrću zapodenuo bitku sa smrću i pobedio je svojim slavnim vaskrsenjem.
Iza Adama, Eve i svetog Jovana Preteče vidi se mnoštvo glava. Oko nekih sija oreol, oko ostalih ne. Taj detalj nas opominje da nema nikakve suštinske razlike između ljudi koji su svoj ovozemni život proveli pre Hristovog vaskrsenja i nas koji živimo posle tog događaja, centralnog u vaseljenskim zbivanjima. Hristova pobeda nad smrću nikoga ne spasava automatski; ona samo daje, do tada nepostojeću, mogućnost izbora, opredeljenja između večnog prebivanja u Božjem carstvu ili u carstvu tame. Konačan izbor je na čoveku, a praznovanje Vaskrsa, ma koliko bilo radosno, ipak je samo slika večnog praznovanja koje čeka sve one koji izvrše pravi izbor.

Tropar, glas 7.

Iako je grob bio zapečaćen, zasijao si život iz groba Hriste Bože, i kada vrata behu zaključana, stao si pred Učenike, kao Vaskrsenje svih: Njihovim molitvama obnovi duh pravi u nama, po velikoj Tvojoj milosti.

Kondak, glas 8.


Ljubopitljivom desnicom, Toma je dodirnuo Tvoja životodavna rebra, Hriste Bože, kada si ušao kroz zaključana vrata, i sa ostalim Apostolima Ti je klicao: Ti si Gospod moj i Bog moj