Žene mironosice Hrišćanka u svetlu Svetih žena mironosica

Koje su to žene kojima se Gospod prvo javio? Jevanđelisti nam o njima daju dovoljno podataka. Među njima je prva Marija Magdalina, poznata grešnica iz koje je Hristos svojevremeno izagnao sedam besova, tj. sedam smrtnih grehova: gordost, srebroljublje, blud, gnjev, zavist, črevougodije, lenjost.

Druga je Marija mati Jakovljeva i Josijina (Mt. 27,56); treća – Salomija žena Zavedejeva, a mati apostola Jakova i Jovana (Mk. 15,40); četvrta – Marija Kleopova (Jn. 19,25); zatim peta i šesta: „Jovana, žena Huze pristava Irodova i Susana i druge mnoge koje služahu njemu imanjem svojim“ (Lk. 8,3).
Prve dve Marije i Salomija, „kupiše mirise i miro da pomažu Isusa“ (Mk. 16,1; Lk. 23,56) koji je ležao u grobu. Obično se uzima da su po tom miru i mirisavim uljima ove žene nazvane Mironosicama zajedno sa ostalim ženama koje su Isusu služile svojim imanjem. No, taj naziv one nose i po jednoj mnogo važnijoj okolnosti. Te svete žene su bile prve blagovesnice i propovednice Hristovog Vaskrsenja i one su povratile mir i spokojstvo među narod i učenike Hristove koje beše obuzeo strah, nespokojstvo, razočarenje, neverje kada su videli svoga Učitelja da je izdahnuo na Krstu. I po tome, dakle, povraćenom i na svagda učvršćenom spokojstvu – miru one nose s pravom to zasluženo ime, pored koga je usledio još i naziv Ravnoapostolnih žena, zbog njihove vatrene propovedi Vaskrsenja Hristova, najveće, najglavnije i najvažnije istine hrišćanske vere. Jer Vaskrsenjem Hristovim, kao istorijskim faktom, utvrđuju se i osnažuju i sve druge istine, a bez njega one se kolebaju, padaju i ruše. Otuda apostol Pavle i kaže: „A ako Hristos ne usta, uzalud propovijedanje naše , a uzalud i vjera naša“ (I Kor. 15, 14).Koliko god je važna činjenica da se vaskrsli Bogočovek javlja prvo ženama i Mariji Magdalini – junakinjama koje ljubav prema Hristu ne napuštaše i onda kada se svi ispred Krsta razbegoše, i koje hrabro noću na Njegov Grob pođoše – toliko isto je važan i pozdrav njihovog vaskrslog Učitelja. Sve te žene Mironosice prve su čule, a preko njih i sve žene hrišćanke, prvu i najradosniju reč koju je Bogočovek izgovorio posle svoga vaskrsenja, pozdravivši ih najlepšom rečju: „Radujte se!“ Prvu reč posle svoga Vaskrsenja Hristos je uputio ženi, jer kroz ženu dolaze deca, radost i spasenje, naraštaj koji nastupa, i miran počinak starosti u grobu, koja jedino spokojno u isti se spušta sa vaskrslim Hristom, koji je svojom smrću uništio smrt i darovao život večni.
Kada se vaskrli Bogočovek javio svojim učenicima, pozdravio ih je sa: „Mir vam!“ i „Ne bojte se!“ a žene, dakle, pozdravio je sa: „Radujte se!“ Jasno je da je ovakvim pozdravom ženi dao do danas najveći dar i priznanje, oslobađajući je i podižući je do ravnopravnog odnosno ravnoapostolnog značaja i trona. Ovu radost ženi doneo je i dao je Vaskrsenjem svojim Bogočovek, vaskrsavši sputanu i palu ženu poput Marije Magdaline, jer je poznato da je u istoriji starih naroda sve do Hrista, duhovno stanje ženino bilo i pored sve kulture Starog veka isuviše bedno u porodici, i u društvu i u državi. Šta više, što je kultura bila veća, žena je padala sve niže i dublje u ropstvo koje je pružalo užasne slike i primere njenog moralnog pada.Upravo u doba kada je rimski car Avgust preko državnih zakona upotrebio sva sredstva da od braka stvori „državni stroj za množenje potomstva“ odobravajući konkubinat – mnogoženstvo, a preziranje nerotkinja, siromašnim selima Galileje prolazio je Bogočovek Gospod Isus sa svojom uzvišenom Božanskom pojavom i naukom. Za njim su išle mase naroda i mnoštvo žena, bez obzira na poreklo, stalež i uzrast. Jevanđelist naročito ističe da su mu mnoge žene služile „imanjem svojim“ (Lk. 8,3). Gde god bi se Hristos pojavio dolazile su i žene, da ih zadahne božanskom čistotom, kojoj žena naročito teži; dolazile su mu da ih podigne, uzvisi i da preko njih moralno podigne i preporodi čitav svet Staroga veka.
Hristos nije učio kao što su nalagali zakoni Staroga veka, da ženu nerotkinju treba otpustiti, već je tražio da čovek ne razdvaja i ne rastavlja ono što je Bog sastavio. Hristos je dao braku dotle nepoznatu svrhu, uzdigavši ga u pravdu beskrajnog usavršavanja supruga tako, da bračnici daju jedno drugom mogućnost da u bračnoj vezi podignu što potpuniji Božiji lik, te i rađanje dece iz takve oduhotvorene zajednice sve više prestaje da bude od volje čovečje i telesne, već biva i postaje sve više od volje Božje. Jedan sveti otac je rekao: „Hrišćanka nije više žena u apsolutnom smislu muževljeva, već je upravo Hristova, koji ju je podigao iz kala… Zato je žena živo ogledalo čovekovo, u kome se vazda ogledaju blagodatna svojstva Hristova, upravo ona je lik i slava čovekova, kao što je i Hristos bio na zemlji lik i slava Očeva“.

NOVI ZNAČAJ ŽENE
Ovaj novi, visoki i presudni značaj žene u istoriji preokrenuo je Bogočovek Hristos, a Duhom Božijim rukovođena istakle su ga svete žene Mironosice koje su prve i čule prvu reč vaskslog Bogočoveka: „Radujte se!“
Hristos zaustavlja razjarene revnitelje zakona, koji su hteli da kamenuju preljubnicu, i rešava jedan od najtežih socijalnih problema, koji se spustio sa svoje najčistije visine do kala, a u koji je tadanje društvo bilo bacilo ženu, i On je podiže, budi u njoj svest i savest i upućuje je u novi život: „Idi i ne greši više!“
Hristos oslobađa i spasava nagrađeni tip žene Staroga veka i sveta, tip koji sv. Jevanđelist prikazuje u Mariji Magdaleni koju je Bogočovek oslobodio od sedam besova, pa je diže čak do lika ravnoapostolskoga. Mariju Magdalinu kao jevanđelsku ličnost zna i  istorija. Život i rad Magdalinin u propovedanju Vaskrslog Hrista nije legenda, već je i u istorijskom svetlu prikazan od dvojice autoritativnih istoričara i hroničara – Kedrina i Konstantina Porfirogenita za koje gotovo u svim današnjim enciklopedijama doslovno stoji da su od njih „vesti dobijene iz veoma pouzdanih izvora, i današnja ih naučna kritika visoko ceni“. Tako Kedrin piše: „Marija, došavši u Rim, predstala je imperatoru Tiberiju i podnevši mu na dar crveno jaje kazala je: „Hristos Vaskrse!“ I takvim načinom počela je pred njim svoju propoved o vaskrsenju Hristovom, a hrišćani prvih vekova doznavši o takvom prostosrdačnom primeru ove žene, počeli su to podržavati i pri pominjanju vaskrsenja Hristovog darivati jedan drugom crvena jaja. Običaj taj malo pomalo rasprostrani se i postade sveopšti u hrišćanstvu“. CRVENO JAJE MOĆNOME TIBERIJU
Nije Marija iz Magdale slučajno ponela crveno jaje moćnome Tiberiju mnogobožcu. Filozofi njegovog vremena su govorili kako je vasiona postala iz jajeta. Zaboravljeno je da Rečju Božjom „sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo“ (Jn. 1,3) i da u Božjoj Reči – Hristu „bješe život“ (Jn. 1,4). Uzevši jaje iz kojeg se na tajanstven način rađa život, Magdalina ga je obojila crvenom bojom, simvolom krvi, stradanja a i radosti i ponela moćnom imperatoru. Time je htela da kaže ova kći Izrailjeva, kao što veli Blagovestitelj Ohridski, da je uspomena na jagnjeću krv, kojom su Jevreji za vreme Pashe u Misiru prskali vrata svojih kuća da bi ih mimiošao smrtonosni gnev i umorstvo njihovih prvenaca, zamenjena novom Pashom – Krvlju Hristovom. I još: da Hristom postoji sve što postoji, da je u njemu život, njime da živi sve što živi i da je on Bogočovek, kao što je za sebe rekao: „Vaskrsenje i život“ (Jn. 11, 25).
Praznik sv. žena Mironosica – Dan hrišćanskih žena kao i svi praznici i svi dani u godišnjem krugu „Crkve Vaskrsenja“ vezani su za glavni, odnosno realan fakat Vasksenja Hristova. Taj fakat Hristovog Vaskrsenja, kako kaže o. dr Justin Popović „neprestano se razrasta u mnogomilioniti život svih hrišćana, jer su hrišćani time hrišćani, što su verom  u vaskrslog Hrista postali njegovi sutelesnici. tj. članovi bogočovečanskog tela njegovog – Crkve. Otuda Crkva i nije drugo što do neprestano i beskrajno produživanje jednog događaja, jednog fakta – Vaskrsenja Hristovog. To je organizam, novi organizam, nova realnost – beskrajna, beskonačna, besmrtna“.
Ovu i ovakvu istinu sa neizmernom ljubavlju, revnošću i hrabrošću prema svom Učitelju i vaskrslom Bogočoveku pronosila je, blagovestila i svedočila je Marija Magdalina celog života, zajedno sa ostalim svetim ženama Mironosicama. Ta ljubav svetih žena Mironosica prema vaskrslom Bogočoveku, najbolje se ogleda u rečima Apostola Pavla: „ljubav Božija nagoni nas kad mislimo ovo: Hristos za sve umrije, da oni koji žive ne žive više sebi, nego onome koji za njih umrije i vaskrse“. (II Kor. 5, 14-15). A revnost Mironosica poput Apolosa, apostola iz 70-te, „beše upućena na put Gospodnji, i goreći duhom govoriše i učiše pravo o Gospodu“ (D.ap. 18, 25). Otuda na ovu i ovakvu njihovu ljubav i revnost nadodavala se i hrabrost o kojoj sv. Jovan Zlatoust govori: „Žene su sposobne za velike podvige, čak i veće nego i sami muškarci“. Zato su svete žene Mironosice, kojima su milioni žena hrišćanki sledovale i sleduju, prve čule prvu reč i pozdrav vaskrslog Hrista Bogočoveka: „Radujte se!“ i objavljujući njegovo Vaskrsenje, istovremeno ustrašenim i razočaranim apostolima i narodu vraćajući svima veru, spokojstvo i mir, razdragano klicale: Hristos vaskrse!