Летње-Духовске задушнице

Српска православна црква прописала је посебне дане који су посвећени молитви за умрле. То су Задушнице. Задушнице се обележавају четири пута годишње:

• • Зимске задушнице – обележавају се у суботу пред Месне покладе

• • Летње задушнице – обележавају се у суботу пред Духове

• • Михољданске задушнице – обележавају се пред Михољдан

• • Јесење задушнице – називају се другачије и митровске задушнице јер обележавају у суботу пред Митровдан

Задушнице су црквени празник када хришћани посећују гробове својих ближњих и узносе молитве Богу за њих. Увек падају у суботу.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Задушнице обележавају сећање дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На задушнице се обавезно излази на гробље. Тада се обавља парастос или помен. Освећује се жито, прекађује гроб и пале свеће за покој душа умрлих. Обавезно се уређује гроб.

Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, читав обред се служи у храму.

• • Жито нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

• • Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

• • Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: Ја сам светлост свету. Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

• • Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

• • На задушнице се дели милостиња. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.

Молитва за упокојене

Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,и све упокојене у побожности и вери,и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

Усели их у места светла,у места свежине, у места одмора,одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш,и Теби славу узносимо
са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим,и животворним Твојим Духом,
сада и увек и у векове векова.

Амин.