КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА
Прво коло српских сестара основано је у Београду на Велику Госпојину 28. августа 1903. године као национално, хумано и културно друштво жена, са циљем да пружи помоћ незаштићеном и терорисаном српском становништву, прикупљањем прилога, указивањем помоћи и бригом о болесним и незаштићеним особама у ратним временима. После Другог светског рата комунисти су забранили рад КСС у отаџбини.
Сачувани записи о делатности Кола српских сестара незаобилазни су део културне историје српског народа и то оног дела који су стварале жене и коју су добротом оплемениле и украсиле. Упркос наметнутим прекидима, Коло српских сестара је пример огромног пожртвовања, свести о стању свог народа и солидарности са њим, пример храбрости и добре организације којом су допирале до најудаљенијих и најугроженијих средина, подстичући оно што нам је увек требало – наду.
Оснивачице кола српских сестара: Надежда Петровић, Савка Суботић и Делфа Иванић
Активности Кола српских сестара у цркви огледају се у:
- учествују у неговању српских верских обичаја
- раде на очувању и напретку црквене заједнице и српске традиције
- раде на припремању свих црквених манифестација
- активности поводом божићних и васкршњих празника (везивање бадњака, бојење јаја и др.)
- активности поводом црквене славе и других верских празника
- брину о уређењу Светог храма
- раде на пружању помоћи свим парохијанима који помоћ требају (помоћ старим и болесним особама, породицама са више деце…)
- учествују у акцијама за учвршћивање хришћанске породице
- учествују у организовању хуманитарних акција и разних других дела љубави према Богу и српском народу
- раде друге послове према потреби црквене општине
Све жене племенитог срца које желе да се придруже Колу српских сестара и хуманитарно ангажују у животу Парохије Светог Великомученика Георгија у Копенхагену, могу да се јаве свештенику Милану Гардовићу или председници Кола српских сестара, Марији Станић.
Делатност Кола, уз хуманитарну, имала и веома изражену верску, културну и просветитељску мисију.