Госпојински пост је најкраћи од
четири велика годишња поста и
траје 15 дана, од 1/14. августа до
28/15. августа, али је строжији од
Божићног и Апостолског, те
православни хришћани због великог
поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики
пост, све дане “на води”, осим суботе и недеље када је дозвољено уље и
вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира
у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак и
тада једемо рибу, вино и уље. Црква је установила овај пост како би се сви
сећали Пресвете Богородице и тражили молитвено заступништво од Ње.
Први пут се пост спомиње у списима Теодора Студита (826). Госпојински
пост је коначно утврђен на Цариградском сабору (1166), у време
Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) и цара Манојла I Комнина (1143-
1180).
Шта треба још да знамо о посту? Прву заповест о посту налазимо у Светом
Писму у причи о паду Адама и Еве, када су они прекршили Божију
заповест да не једу са дрвета познања добра и зла (1 Мој 2,17). Господ
Исус Христос је постио четрдесет дана и ноћи (Мт 4,2), као и пророк Илија
у Старом Завету (1 Цар 17), или Пророк Мојсије на гори Хориву (2 Мој
34,28). Пророк Данило је показао да се постом крепи људско тело (Дан
1,10-15). Ниневљани су уз пост избегли катастрофу (Јона 3). Пророк Јездра
је постио како би се удостојио посете Божијег Анђела и добијања
откровења (2. Јездрина). Постили су и Св. Апостоли. У Хришћанству први
подвиг који стоји пред човеком јесте испуњење прве Божије заповести,
коју је Бог дао још нашим прародитељима у Рају. Α то је заповест ο посту,
тј. ο уздржању. Нарушавање заповести ο посту први је грех. Зато и први
подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле,
прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло
важну и значајну установу за духовни и телесни живот. Рана Христова
Црква наставила је с поштовањем прописа ο посту, али је придодата
духовна категорија, која проистиче из свеукупног Христовог учења.
Христови ученици су на првом мисионарском путовању рукополагали
презвитере уз молитву и пост (Дап 14,23). Без обзира на то колико је
Апостол Павле иначе изнуравао своје тело на путовањима, сам је више
пута налагао пост на себе (2 Кор 6,5; 11,27). Пост као установу, Црква је
очувала до данас, одредила посне дане у седмици, и вишедневне постове у

вези са значајним догађајима из живота Господа Христа (Божићни и
Васкршњи пост), Богородице (Госпојински пост) и Апостола (Петровски
пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних.
Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од
јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке
врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само
неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти,
које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни
и духовни аспекат, приводи човека смирењу.